ДРУШТВО ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ ПОСЛАНИЧКИМ ГРУПАМА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА ЗА ПОВЕЋАВАЊЕ ПДВ-А

Поводом предлога за повећавања ПДВ са 8 на 10 одсто и пореске стопе по којој се опорезује промет и увоз персоналних рачунараи компоненти за персоналне рачунаре са 8 на 20 одсто.

Друштво за информатику Србије(ДИС) је невладина и непрофитна организација и у више прилика указивало је да остварени резултати и развој у сектору информационих и комуникационих технологија (ИКТ) могу да имају много већу улогу и допринос у превазилажењу економске кризе. Примене ИКТ су основни извори пораста ефикасности и економичности пословања, генеришу нове производе и радна места, омогућују извоз софтвера за преко 200 милиона евра и др. Пожељно је да Народна скупштина Републике Србије и Влада предузме мере за подстицање делатности у ИКТ сектору.

Друштво за информатику Србије подржава предлог најављених мера за економску и финансијску консолидацију, али предлаже да се оне размотре и са становишта неких могућих нежељених и штетних ефеката.

Указујемо Вам да повећавање ПДВ-а за рачунаре са 8 на 10 одсто и повећавања пореске стопе по којој се опорезује промет и увоз персоналних рачунара и компоненти за персоналне рачунаре са 8 на 20 одсто могу негативно да делују на укупни развој и ефекте у ИКТ сектору и то на следећи начин:

-дестимулисање и отежавање примена рачунара у привреди и јавном сектору, а што је супротно општем интересу да се повећава ефикасност,

-поскупљење рачунарске опреме ће смањити могућности грађана да набављају и користе рачунаре,

-ИКТ тржиште у Србији је од 2009. године са 540 милиона евра у 2012. години опало на 420 милиона евра, и под утицајем предложених мера ће даље опадати или стагнирати, а што ће негативно утицати на укупни развој и посебно на пословање компанија у ИКТ сектору.

Предлажемо да се добро проуче сви могући ефекти пораста ПДВ и пореза, како би се избегло да штетни ефекти буду већи од корисних.

Представници Друштва за информатику Србије стоје Вам на располагању за ближа објашњења и образложења. Особа за контакт је

 

Никола Марковић, председник ДИС(063-253-583) This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Београд, 03.12.2013. Управни одбор Друштва за информатику Србије

ИНТЕРОПЕРАБИЛНОСТ ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СРБИЈИ

Резиме дискусије и закључци

Друштво за информатику Србије и Привредна комора Београда су 21 новембра 2013. организовали округли сто  ИНТЕРОПЕРАБИЛНОСТ ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СРБИЈИ.
Уводна излагања су имали: Мр Небојша Васиљевић, помоћник министра, Душко Сивчевић из МУП-а, Марија Кујачић из УДА, Владан Живановић из САГЕ, Владан Атанасијевић из Асеко СЕЕ,  Дамир Баралић из АТОС-а  и Бранислав Добросављевић из АПР-а.
Уводничари и остали учесници у дискусији су указали:
Интероперабилност је способност информационих система да међусобно  делују и функционишу са другим системима, без икаквих ограничења.
За   интероперабилност  информационих система потребно је обезбедити:
-физичку интероперабилност која обухвата доње слојеве ISO/OSI мрежне  хијерархије,
-софтверску интероперабилност,
-семантичку интероперабилност и
-синтаксичку интероперабилност.
Потребно је   створити и усвојити  Национални оквир интероперабилности, полазећи од Европског оквира операбилности(EIF  verzija 2.0)
Постојећа правна регулатива у Србији  углавном ствара  услове за интероперабилност, стим што треба што пре усвојити нови Закон о општем упчравном поступку и прописе о електронском архивирању  електронских докумената.
Портал еУправа је срж интероперабилности информационих система државних органа. Интероперабилност је предуслов за дигитализацију грађевинске дозволе, пореза на имовину и издавање личних докумената.
Примена електронске пријаве пореза и доприноса на порталу Пореске управе се може остварити једино обезбеђивањем интероперабилности између Пореске управе, Националне службе запошљавања, МУП-а, Пензиско и инвалидског осигурања, Управе Трезора, пословних банака, буџета локалних самоуправа и других учесника у том процесу.
За потребе интероперабилности неопходно је развити електронске регистре(адресне и др.) и сервисе и дефинисати заједничке стандарде и протоколе за размену података.
За реализација интероперабилности  неопходно је обезбедити руковођење на политичком  и техничком  нивоу. Влада треба да одреди интерминистарско тело које ће  контролисати  реализацију  и решавати политичке и организационе проблеме. На техничком нивоу,  ИКТ експерти у државним органима  треба да обезбеде  физичку, софтверску, семантичку и синтаксичку интероперабилност.
Привреда је заинтересована за развој интероперабилности информационих система државних органа,  јер  тако управа постаје ефикаснија и јефтинија, а поједине ИКТ компаније могу да се ангажују  на развоју интероперабилности.
У току развоја интероперабилности  појавиће се поједини проблеми везани за заштиту пословних података,  заштиту личних података, наплате такси државним органима за услуге и др.  а  што треба разматрати и решити.
Модератори дискусије на округлом столу  били су: Никола Марковић,   председник  Друштва за информатику Србије   и Душан Ракић секретар Удружења информатичке делатности Привредне коморе Београда.                                       

На основу изнетих мишљена и предлога  закључено је:
1.    Неопходан је организован и координиран развој  интероперабилности информационих система државних органа јер се тиме кроз примене савремених информационих и комуникационих технологија(ИКТ) обзбеђују  ефикасност и економичност рада управе.
2.    Предлаже се  да Влада Републике  Србије усвоји Национални оквир интероперабилности информационих система државних органа и тиме утврди основне правце,  задатке, извршиоце и рокове  за његову реализацију.
3.    У циљу ефикасног рада на развоју интероперабилности потребно је да Влада именује своју Комисију за интрероперабилност и Координационо тело експерата из државних органа за техничке аспекте интероперабилности. Било би корисно да Влада  најмање два пута годишње разматра  извештаје о напредку активности на развоју интероперабилности у информационим системима државних органа Србије.

                  Никола Марковић                                                         
Председник Друштва за информатику Србије
 
               Душан Ракић
Секретар Удружења информатичке делатности Привредне коморе Београда

Закључци са округлог стола „Статус електронског документа и управљање документима"

Друштво за информатику Србије и Привредна комора Београда су 31. октобра 2013. године одржали округли сто „Статус електронског документа и управљање документима“.

Уводна излагања су поднели: др Миленко Остојић из Удружења корисника архивских технологија, Сава Савић помоћник директора Управе за дигиталну агенду, Драгослав Глишовић из Пореске управе Србије, Дамир Баралић из АТОСа, Миодраг Стефановић из Народне банке Србије, Бранко Ћирић из ASW, Љубинка Шкодрић из Архива Србије и Мирослав Петровић из Удружења корисника архивских технологија.
Уводничари и остали учесници су указали:
•    Недостају закон и подзаконски акти за примену и архивирање електронских докумената, неопходних за реализацију широког спектра  примена информационих и комуникационих технологија(ИКТ) и сервиса. Ово представља кочницу: развоју примена ИКТ, повећавању ефикасности пословања привреде и државне управе и хармонизацији са регулативом ЕУ.
•    Предложено је да се приступи изради посебног Закона о архивирању електронских докумената и да се не чека на усвајање Закона о архивској грађи и архивској служби, у коме се до сада предвиђало регулисање архивирање електронских докумената.
•    У основи архивирање електронских докумената представља примене ИКТ  којима  се реализује дугорочно и поуздано архивирање електронских докумената, исто као и микрофилмовање и по природи не припада области архивског пословања. По својим функцијама примене електронских докумената  је далеко шире од самог архивског пословања.  
•    Што се тиче архивске грађе и архивске службе, архивирање електронских докумената не искључује ни једну од изворних надлежности Архива Србије и архивске службе, у погледу дефинисања, чувања и манипулације са архивском грађом и представља базу за архивско електронско  пословање.  
•    Неопходно је да се електронски архивираним документима  сагласно Закону о електронском документу обезбеде: веродостојност, дугорочност и непромењливост садржаја, како би били примењени у управним или пословним поступцима и обезбедила легитимност документа на суду.
•    Поједине компаније које морају у пословању да користе електронске документе већ су почеле да примењују своја решења за архивирање, а која нису стандардизована.
•    Од 1. јануара 2014. године почиње примена новог система за наплату пореза и доприноса  искључиво преко електронских докумената који се достављају на портал Пореске управе. Зато је неопходно хитно усвојити стандардизовано решење за њихово  архивирање.
•    Заостаје се у примени електронског пословања иако постоје основни регулаторни елементи: Закон о електронском документу, квалификовани електронски потпис, временски жиг. Међутим, недостаје регулатива  за смештај и чување  електронских докумената  који  се користе у пословању.
•    Потребно је одредити стандарде за електронско пословање. Примена ЕДИ стандарда је једна од могућности.
•    Архив Србије остаје при мишљењу да се архивирање електронског документа може регулисати само Законом о архивској грађи и архивској служби.
•    На крају састанка је договорено да организатори састанка, полазећи од определења да се предложи посебан Закон за архивирање електронских докумена, обави консултације са функционерима у Министарству за спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације, Министарству за културу и Архиву Србије.
•    Организатори скупа су спремни да организују експертску групу која би припремила Нацрт Закона о архивирању електронских докумената.

 

Никола Марковић, председник ДИС

Сарађујемо са:

Колективни чланови ДИС-а