Историјат Друштва

40th dis1

ОСНИВАЊЕ ДРУШТВА ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ


Пре 40 година, тачно 28. јуна 1973. године, у Београду на Електротехничком факултету, одржана је оснивачка скупштина на којој је основано Друштво за информатику Србије (ДИС).
На скупштини је прихваћена иницијатива за оснивање Друштва, усвојен Статут и изабрани органи Друштва.
Проф. др Тихомир Алексић је у својству председника Иницијативног одбора за оснивање Друштва,на Оснивачкој скупштини рекао: „У нашем друштву, друштву убрзаног развоја, информатика је имала, и даље ће имати значајно место.
Друштво за информатику Србије ће омогућити удруживање људи разних струка којима су потребни резултати информатике“.
О оснивању Друштва за информатику Србије сведоче следећи документи:

    • Дневни ред оснивачке скупштине,
    • Записник са оснивачке скупштине Друштва за информатику Србије одржане 28.06.1973. године у Београду,
    • УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ НА ОСНИВАЧКОЈ СКУПШТИНИ ДРУШТВА ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ, које је одржао проф. др Тихомир Алексић дипл. инг. (28.06.1973. год.)
    • Чланак „У Београду основано Друштво за информатику Србије“, објављен у „Пракси“- септембар 1973. год.

У време оснивања Друштва за информатику Србије у Републици Србији је било око 150 рачунских центара у којима су се рачунари користили за обраде масовних података, аутоматизацију појединих послова и информисање. Процењује се да се у то време, пословима аутоматске обраде података и шире информатике у рачунским центрима, појединим факултетима и институтима и предузећима која су производила рачунаре бавило око 1.500 стручњака.
Водећи корисници рачунара били су: Застава, Генекс, Инекс, Беобанка, Инвестициона банка, Југобанка, Фабрика Иво Лола Рибар, Југопетрол, Фабрика каблова у Светозареву, Пољопривредни комбинат Београд, БЕКО, Служба друштвеног књиговодства Југославије, Савезни завод за статистику, Савезни секретаријат за народну одбрану, Савезни секретаријат за унутрашње послове, Народна банка Југославије, Градски завод за статистику Београда, Градски завод за информатику Београда, Танјуг, Утва Панчево, Навип, Гоша, Пољобанка, Електронска индустрија Ниш, Електротехнички факултет у Београду, Институт Михајло Пупин, Институт у Винчи, Новкабел, Енергопројект, Природно математички факултет у Београду и др.
Ниво обраде података и обученост кадрова били су на нивоу тадашњих трендова у свету.
У Институту Михајло Пупин и Електронској индустрији у Нишу производили су се домаћи рачунари (ЦЕР, ТИМ, EI-H6,...).
Наша држава је тада била у убрзаном привредном и друштвеном развоју и постојао је одговарајући интерес и подстицај за примене рачунара у привреди, управи и научним институцијама.
У овом амбијенту су настале и развијале се активности Друштва за информатику Србије и оне су биле одраз повољних привредних прилика и комплементарне са укупним привредним и информатичким амбијентом у земљи.

 

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ДРУШТВА ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ

Друштво за информатику Србије је добровољно, невладино и непрофитно, стручно удружење грађана основано ради остваривања циљева у области развоја информационог друштва у Србији.
Актуелни Статут Друштва за информатику Србије усвојен је 2010. године, али су циљеви и задаци били исти и у ранијим статутима.
У Статуту Друштва за информатику Србије су одређени следећи циљеви:

      • окупљање и повезивање стручњака који се баве производњом, развојем, применом и образовањем у области информационо-комуникационих технологија,
      • праћење и популарисање савременог развоја науке, технике и технологије и њихове примене у области информационо-комуникационих технологија,
      • сагледавање стања у развоју информационог друштва и предлагање потребних мера,
      • сарадња са органима управе, привредним коморама, научним институцијама и другим организацијама у сагледавању стања и предлагању мера у циљу развоја информационог друштва,
      • стручно усавршавање кадрова за најновије примене информационо-комуникационих технологија и др.

У Статуту Друштва је предвиђено да се спровођење циљева и задатака остварује: организовањем стручних скупова, трибина, округлих столова, предавања, промоција, семинара, курсева и издавањем стручних билтена, израдом елабората, студија, анализа и др.

 

Рад Друштва је јаван и на скуповима су добродошли сви заинтересовани грађани и медији.